Нове могућности у оквирима стручне сарадње научних иституција и Музеја Војводине на пољу заштите културног наслеђа

.

0
0
0
s2sdefault

Микроскопски снимак пресека

У оквирима конзервације и рестаурације предмета од дрвета, као дела свеобухватне дисциплине заштите предмета културне баштине, највећу групу чине историјски и етнолошки предмети, али не тако ретки су и археолошки артефакти.

Органско порекло дрвета чини све ове предмете осетљивим на пропадање под утицајем времена, механичких ошетећења, климатских утицаја, биолошког деловања инсеката, бактерија и плесни. Као подгрупа, археолошки предмети су изузетно осетљиви, подложни пропадању и разградњи до уништења, те је њихов број у односу на историјске и етнолошке предмете мањи.

Снимак честица у депонованих у дрвној површини

При конзервацији археолошког дрвета најбитнија чињеница је неопходност правовременог деловања, сагледавање проблема и спровођење неопходних физичко- хемијских анализа, које претходе сваком даљем поступку. Физичко-хемијске анализе предуслов су за одабир најбољег, неинванзивног третмана стабилизације и консолидације дрвене масе и њеног очувања. Дају неопходне параметре вискозности, евентуалног присуства соли, минерала, руда и других нечистоћа, одређују ниво дехидрације, угљенизације и компактности дрвета, али и присуства микро организама и плесни. Сви ови параметри битни су за одређивање консолиданта, као и техничког одабира третмана.

Конзерваторска етика води се стриктним поштовањем оригиналности сваког предмета. Основа сваког третмана је: тежња за примењивањем поступака реверзибилности, визуелно сагледавање реконструисаних делова и пре свега очување предмета за генерације које долазе.

Током протеклог периода Музеј Војводине је, у сарадњи са Лабораторијом за испитивање материјала у културном наслеђу, Катедре за инжењерство материјала Технолошког факултета у Новом Саду, радио на ипитивању фрагмената археолошког дрвета.

Увећана структура дрвне масе - Храст

Циљ ових испитивања био је проналажење најадекватнијег консолиданта као дела конзерваторског третмана. На овом узорку јасно су се показале све предности истраживања, у великом опсегу. Добијене информације о унутрашњој структури дрвене масе дале су нам резултате њене укупне порозности, присуство руде бакра, али и присуство микроорганизама. При узимању налаза дрвета из земље ради испитивања веома је важно узети и налаз околне земље, како би се урадиле упоредне анализе. У нашем случају откривено је присуство честица кварца и карбоната, које потичу из околне земље. Ове честице налазе се и на површинским перфорацијама дрвета. Ово нам је указало на неопходност дубинског чишћења налаза, пре третмана импрегнације.

Испитивани фрагмент дрвета (налаз) је пронађен у земљи, на великој дубини, тако да је структура испитиваног налаза остала релативно непромењена, што је добра основа за одабир третмана, пре свега третмана консолидације. Овде је важно напоменути да је код оваквих налаза веома важно сачувати структуру дрвене масе од секундарног пропадања и колапса, а услед додира са ваздухом спречити деградацију и сушење. Процес рада третмана, али и употреба хемијских средстава различита је.

Заједнички рад, спроведена истраживања и лабораторијске физичко-хемијске анализе на овом фрагменту још су један пример неопходности развијања стручне сарадње на нивоу институција, а у циљу заштите културног наслеђа, њеног очувања и презентације. Могућности које се овим сарадњама отварају веома су широке, како на пољу усавршавања, приступа третманима конзервације тако и на пољу обостране едукације.

Зорана Ђорђевић, конзерватор-саветник