Траке за полице

.

0
0
0
s2sdefault

Један од најчешћих предмета који су се сачували у нашим кућама, највероватније због димензија, јесте трака за полицу. Можда је ипак сачувана и због тога што нас подсећа на мирис креденца и оставе у маминој или бакиној кући. С обзиром на то да трака за полицу свакако буди емоције у нама, ево неколико података о њима:

Трака за полицу је правоугаоног облика и најчешће је израђена од белог памучног платна индустријске производње. Почеле су да се израђују крајем 19. века, односно када се одустало од отвореног огњишта и када се у кухињи појавио шпорет. Са шпоретом су се појавили нови судови, али и намештај, па наравно и употребни и украсни текстилни предмети. Зато су одмах постале и обавезни део девојачке спреме. Траке из наше Колекције су везене, кукичане и нецане памучним концем. Најзаступљенији је био конац црвене боје, али је заступљен и конац плаве, жуте, зелене, ружичасте, наранџасте, љубичасте и црне боје, као и нијансе ових боја.

Иланџа, око 1910.

Орнаменти на њима се везу једнобојним или разнобојним концем бодом покрстице, прутачким бодом, бодом попуњавања и обамет бодом. У народу се користе и следећи термини: штрафта, вез за полице или украс за полице, витража за орман, ормански изрези и пруга.

Сента, почетак 20. века

 

На тракама се најчешће израђују орнаменти стилизованих цветних лозица, букетића и гранчица у комбинацији са воћем и геометријским орнаментима. Често су израђивани и предмети из кухињског амбијента, као што је ибрик, куглоф, варјача и млин за кафу. Антропоморфна орнаментика није честа, али се нпр. стилизовани лик девојчице и дечака јавља у комбинацији са орнаментима цвећа и воћа, или лик девојке са холандском капом у комбинацији са геометријским орнаментима и ветрењачом.

Добринци, 1930.
Буковац, 1930.
Нови Сад, средина 20. века

Посебну групу чине траке које су извезене белим памучним концем, јер су се оне углавном користиле за полице у орманима у предњим собама где су постељину, пешкире и веш штитиле од прашине. Ипак, основна функција трака за полицу је украсна и најчешће смо је виђали на стелажама и полицама у кухињи.

Нови Бечеј, почетак 20. века
Сента, почетак 20. века
Бајмок, око 1930.

Љиљана Трифуновић, музејска саветница