Савез сједињених Срба „Слога“

.

0
0
0
s2sdefault

Срби исељеници у Сједињеним Америчким Државама су у раздобљу пре Првог светског рата, оснивали своје националне организације као и сви остали народи са простора бивше Југославије. Њиховом организовању, а касније и деловању, велики допринос је дао Михајло И. Пупин, често залажући свој углед и ауторитет који је имао како у научним, тако и политичким круговима САД-а.

Када је једна од највећих српских исељеничких организација - „Србобран“ покренула иницијативу да се сва српска удружења у Америци уједине, Пупину је понуђена челна позиција у будућој великој српској организацији. Он је тада затражио од савеза српских удружења из Чикага, Питсбурга, Сан Франциска и Бјута, да своје представнике пошаљу на свесрпски сабор у Кливленду, који је „Србобран“ заказао за 14. септембар 1909. Сабору је присуствовао већи број српских удружења, која су том приликом једногласно одлучила да се постојећи српски савези (удружења), уједине и да створе једну снажну свесрпску организацију, у чијем називу неће бити одреднице која ће истицати њен православни карактер. Представници „Србобрана“ нису желели да се одрекну имена њиховог савеза. Тада је Пупин својим вештим наступом, успео бар привремено да изглади неспоразум, узвикнувши: „Само слога Србина спасава“ и тако  предложио да се нова организација зове Савез сједињених Срба „Слога“. За председника је изабран Михајло И. Пупин. Гласило ове организације постао је лист Американски Србобран.

Само годину дана након што је основана, организацији је приступило сто тридесет српских друштава. Међутим, горка је истина да један део чланова српског удружења „Србобран“ не само што је био против уједињења, већ је ушао у отворени сукоб са „Слогом“, оптужујући је да је наводно напустила православље. Оставши доследан пре свега верској оријентацији коју је заступао „Србобран“, велики део чланства је остао у том удружењу и наставио паралелно да ради у Питсбургу. Његово гласило и даље је остао Американски Србобран, а Савез „Слога“ је преименовао свој лист у Србобран. Сукоб две српске организације трајао је све до пред сам почетак Првог светског рата, а завршио се у корист „Србобрана“. Савез „Слога“ је изгубио парницу са образложењем да уједињење није извршено на легалан начин.

Без обзира на изгубљени спор, Савез сједињених Срба „Слога“, једна од најстаријих српских исељеничких организација, имала је изузетно велики значај у организовању српских исељеника у Америци. Она се касније са још три друге организације удружила у Српски народни савез. У Њујорку је 1911. отворен Српски дом, који је постао средиште Пупинових националних активности. У њему је била смештена и његова канцеларија, након што је изабран за почасног конзула Краљевине Србије у Америци.

У збирци Музеја Војводине, чува се једна приступница приликом учлањења у Савез сједињених Срба „Слога“.

Љубица Отић, музејска саветница - историчарка