Марија ЈОВАНОВИЋ – још једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини 1918.

.

0
0
0
s2sdefault

Марија Јовановић рођена је у Бегечу у земљопоседничкој породици Бораковића. Српску народну-вероисповедну школу завршила је у родном месту. Школовање је наставила у Новом Саду. Приватно је похађала часове клавира.

Васпитана у православној вери и националном духу, била је приложница Српске  православне цркве и народна добротворка, која је помагала сиромашну децу и женска добротворна друштва. Била је жена ванредне лепоте и трипут се удавала: за Николу Стојаковића у Бачкој Паланци, Васу Радосављевића, земљопоседника из Томашевца и Каменка Јовановића, штампара и издавача из Панчева.

У другој половини 1918. године, када су Срби у Банату, па и Панчеву почели да се политички организују и на позив новосадског Српског народног одбора (СНО) средином новембра 1918. основали панчевачки СНО, Марија Мара Јовановић била је једна од оних који су новчаним прилозима подупирали његов рад. Као угледна и поштована српска родољупка, била је пример другим Панчевкама да се одазову позиву новосадског СНО објављеног у Слободи и Српском листу ради организовања збора за избор посланика за  скупштину која је заказана у Новом Саду, са циљем изражавања народне воље по праву самоопредељења о својој даљој судбини. Због свог несебичног добротворства и нескривеног родољубља изабрана је, између осталих панчевачких угледних Срба, за посланицу из Панчева и тако била једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду 25. 11. 1918. која је донела историјске одлуке о отцепљењу Баната, Бачке и Барање од Угарске и њиховом присаједињењу Краљевини Србији. 

Свој добротворни рад наставила је и после уједињења свог Српства и Југословенства (Краљевина СХС, од 1929. Краљевина Југославија), и поклонила је свој иметак: кућу у Панчеву Добротворној задрузи Српкиња, 200 ланаца плодне оранице у томашевачком атару друштву Привредник, које је школовало и запошљавало српску младеж и знатна новчана средства СПЦ у Панчеву.

За исказану доброту и добротворни рад СПЦ ју је наградила орденом Св. Саве V степена. Упокојила се 1939. године у Панчеву где јe и сахрањена на православном гробљу.

Музеј Војводине, односно његово одељење Музеј Присаједињења 1918, у својој збирци Портрети знаменитих личности 1918, чува портрет Марије Јовановић, рад академског сликара Илије Смиљанића у техници уље на платну. Овај портрет може се видети на сталној поставци Музеја присаједињења 1918. 

Зоран ВЕЉАНОВИЋ, архивски саветник и кустос-историчар