„Живи у богу!“ – прича о необичном прстену из римског доба

.

0
0
0
s2sdefault

Богаћење колекција један је од главних задатака музеја. Археолошки предмети у музеј углавном долазе путем археолошких истраживања, а понекад путем откупа или поклона. 

Један изузетно вредан сребрни мушки прстен откупљен је пре неколико година од мештанина села Хртковци у близини Руме. Тежине је 9,73 грама и пречника 2,5 цм. Његова вредност почива у тежини и чистоћи сребра од којег је направљен, али и у натпису који носи на себи – VIVAS. VIVAS представља скраћеницу формуле VIVAS IN DEO. Ова формула се преводи као Живи у богу, и по неким ауторима везује се за период раног хришћанства (мада је била коришћена и на предметима из времена када је римска религија била паганска).

Још нешто овај прстен чини посебним, а то је мотив који се на њему налази. На његовом обручу урезане су линије у виду шрафуре, која подсећа на шаре змијског тела. Отворени крајеви прстена завршавају се стилизованим змијским главама, са малим очима у виду утиснутих тачака и додатним паром лажних очију, какве има кобра. У средишњем делу главе налази се стилизована урезана рибља кост – кичма.

Змија представља једaн од најстаријих и најраспрострањенијих митолошких симбола. Људске заједнице свих епоха и простора обожавале су змију, страховале од ње и сматрале је божанством. Змија се повезује са неким од најстаријих познатих ритуала и симбол је дуалности – добра и зла. Може означавати плодност и поновно рађање, заштиту, отров и лек (медицину), или осветољубивост. У римској митологији, змије често прате кућне богове – ларе, када (и у том случају) доносе срећу и штите дом, занатску радионицу или трговачку радњу, одређени део града или храм. У кућним светилиштима, постављеним у мале нише у зидовима, Римљани су остављали дарове у виду воћа и јаја за змијска божанства, а на неким фрескама змије су приказане како ове дарове једу.

Накит са змијским мотивима познат је још од старих Египћана, који су нилску кобру сматрали симболом краљевског рода. Змија на накиту симболизује регенерацију, лечење и поновно рађање, односно – вечност. Веровало се да накит са змијским мотивима обезбеђује заштиту оном који га носи. Облик њеног тела чини је савршеном за прилагођавање разноврсним формама накита, попут наруквица, које су ношене око зглоба изнад шаке или изнад лакта, као и прстења.

Прстен је уникатан и за њега нису пронађене директне аналогије. Проналазач је екипи археолога показао место на којем је предмет пронашао, те су узете и координате са ове локације и извршено рекогносцирање. Пронађени археолошки материјал показао је разноликост – од гвозденог доба, преко римског периода (1. и 2, а потом 3. и 4. век) са остацима шута једног римског објекта, до налаза из средњег века.

Мр Тијана Станковић Пештерац, виши кустос – археолог