Угарски бакарни скифат

.

0
0
0
s2sdefault

Бакарни новац скифатне (чанкасте) форме ковао је угарски краљ Бела III (1172-1196), највероватније у спомен церемоније крунисања која је обављена 13. јануара 1173. године. На аверсу натпис SANCTA MARIA и Богородица са светитељским венцем држи у левици Христа, а у десници жезло. На реверсу су две владарске фигуре на престолу између којих и натпис REX BELA – REX STS. На овом новцу је први пут приказан двоструки крст, који се касније приказује све чешће, а постаје и део националног грба. Облик новца је карактеристичан и има аналогију у ромејском (византијском) новцу 12. века. Већим делом 12. века је на овим просторима беснео рат као последица мешања ромејског цара Mанојла I Комнена у борбе за власт у Угарској. Године 1164. дошло је до примирја и тада је принц Бела, брат краља Стефана III, пошто је признат за престолонаследника и додељена му на управу Хрватска и Далмација, послат у Цариград. Значај који је ромејски цар Манојло I придавао угарском питању, види се по томе што је решио да принца Белу, наследника угарске круне, прогласи за свога престолонаследника, да би тако припремио спајање Угарске са Ромејским царством (Византијом). Принц је у Цариграду назван Алексије, ожењен је царевом кћерком и проглашен деспотом. Та титула је до тада припадала самом цару, а од тада је добила карактер посебне титуле, која је долазила одмах после титуле цара (василевса). Постоје и мишљења да је принц био само верен са царевом ћерком и када се цару родио син, цар Манојло је променио план, који је изазвао у царевини велико незадовољство, те је Белу оженио Аном, сестром своје друге супруге. После смрти угарског краља Стефана III, Манојло је успео да свога штићеника и члана фамилије прогласи за угарског краља и тиме стави Угарску под ромејски утицај. Бела се морао обавезати да ће за сва времена бити пријатељ Ромејског царства и владати како цару одговара.

Ова врста новца скифатне, чанкасте форме није била део редовних емисија и имала је меморијални карактер обележавања крунисања краља, који је постао сродник ромејске царске породице – венчањем са царском принцезом, чиме је добио статус „сина василевса“. Тиме је својој држави обезбедио високо место у ромејској хијерархији држава и владара, признајући на тај начин идеални примат ромејског цара. Симболика чанкасте форме овог новца налик на ромејски новац асоцира, као и куполе цркава, на небески свод, означава васељену на чијем врху (аверсу) су приказани Христос Пантократор, Богородица Заступница или арханђел Михајло – оностране силе које владају васељеном док су испод небеског свода (на реверсу) „са ове стране“ на земљи приказани узвишени световни владари, фамилијарно повезани са јединим владарима благословеним од Бога – по римској - ромејској доктрини, који тим сродством добијају право на своју благословену владавину – потврђену крунисањем од стране Христа, Богородице или угодника Божјих, владарских патрона.

Ова врста новца је била у оптицају само на територији Угарске. Познате су српске и бугарске емисије скифатног чанкастог новца коване у истим приликама крунисања српских и бугарских владара царских, ромејских зетова. Само је српски и бугарски новац тог типа кован са ромејским калупима што овде није случај. Музеј не располаже поменутим емисијама.

Далибор Недвидек, музејски саветник – нумизматичар