Ђорђе Вајферт, гувернер чији лик краси хиљадарку

.

0
0
0
s2sdefault

Ђорђе Вајферт остаће у историји упамћен по многим заслугама. Иако рођени Немац, себе је сматрао Србином и као такав задужио је српски народ. Родио се 1850. године у богатој пиварској породици, која му је и одредила будуће занимање. Ђорђе је имао изузетан предузетнички дух који га је терао да ствара и буде успешан у многим сферама пословања. Наставио је да се бави пиварством као породичним бизнисом, али га је подигао на виши степен и почео да шири мрежу својих пивара. Као успешни предузетник имао је њух за добре инвестиције. Године 1881. откупио је право на експлоатацију рудника у Костолцу из кога је вадио угаљ за потребе пиваре. Рударство је видео као велики неискоришћени потенцијал, те је и наредних година наставио са улагањем и инвестирањем и у друге рудничке копове. Након више финансијских неуспеха, 1903. године најзад се исплатила његова упорност када је у Бору откривена руда бакра. Ђорђе постаје власник најбогатијег рудника бакра у Европи и најбогатији човек у Србији, због чега је и сматран творцем модерног српског рударства.

Пратећи стање економије и тржишта у земљи, Вајферт је као искусни индустријалац закључио да привредни раст у Србији није могућ без одговарајуће финансијске подршке. Дошао је на идеју да заједно са групом привредника оснује Београдску задругу за међусобно помагање и штедњу, 1. октобра 1882. године. Средства задруге обезбеђивана су недељним одвајањем мање суме прихода оснивача, а циљ оснивања задруге био је да се финансирањем помогне развој производње, заната и трговине. Задруга није имала запослене, већ су овај посао на смену обављали чланови управе, њих једанаесторо. На овој дужности Вајферт је остао до 1890. године, а касније је изабран за почасног председника Управног одбора.

Народна банка Краљевине Србије је формално основана 2. јула 1884. године као приватно акционарско друштво под надзором државе и била је 16. централна банка у свету. Носила је назив Привилегована јер је имала искључиво право да издаје банкноте. Њена основна делатност била је кредитна функција (кредитирање привреде и државе), али се бавила и емисијом папирних новчаница. Колики је утицај Ђорђа Вајферта био говори и то да је изабран за члана Управног одбора у првом сазиву банке, 29. фебруара 1884. године, али је истовремено обављао и дужност вицегувернера. Функцију гувернера Привилеговане Народне Банке Краљевине Србије обављао је од 1890. године.

Први мандат гувернера Ђорђа Вајферта завршен је 1902. године. Исте године поново је изабран за члана Управног одбора банке и на овој функцији остао је до 1912. године, када је Указом краља Петра I поново постављен за гувернера и на том положају остао до 1926. године. Вајферт је велике заслуге стекао у одржавању вредности динара, а највише се бавио развојем кредитне функције банке. Желећи да помогне развоју производње оснивао је новчане заводе широм земље. Током Балканских ратова Народна банка је помагала државу обезбеђујући потребна финансијска средства за финансирање ратних операција, а по завршетку ратова основане су филијале Народне банке у Скопљу и Битољу.

Велику подршку као гувернер, Ђорђе Вајферт имао је и у др Лазару Пачуу који је у време Балканских ратова био по трећи пут министар финансија. Водећи добру буџетску политику земље, Министарство финансија дало је значајан допринос очувању финансијске стабилности у земљи и стабилности националне валуте. Србија је изашла из Балканских ратова без буџетског дефицита.

Избијање Првог светског рата 1914. године, Привилеговану народну банку ставило је пред важне задатке. По препоруци Лазара Пачуа, тада већ заменика председника Владе, трезори Народне банке су испражњени и пренети у Крушевац, где је Банка наставила са радом до 1. октобра 1915. године. Децембра 1915. године имовина Народне банке пребачена је у Марсеј, где је Вајферт 1. марта 1916. године заказао први састанак Управе.

Први састанак након завршетка Првог светског рата у Србији са банчиним функционерима који нису напуштали земљу у време ратних операција, Ђорђе Вајферт одржао је 29. новембра 1918. године, а имовина Народне банке, која је за време ратних операција привремено била пренета у Француску, враћена је у Србију возом 15. фебруара 1919. године. Управо захваљујући Вајферту и његовим везама сачувана је целокупна имовина Народне банке.

Након завршетка Првог светског рата и стварања нове државе, пред Народном банком и Вајфертом као њеним гувернером био је велики задатак. Требало је извршити монетарну реформу, јер је после рата на територији нове државе било присутно пет различитих валута: српски динар, аустроугарска круна, немачка марка, бугарски лев и црногорски перпер. Велику помоћ и подршку Вајферт је имао у тадашњем министру финансија др Војиславу Вељковићу, који је одлучно и ефикасно одрадио први део посла на сређивању монетарног хаоса у другој половини 1919. године, до доношења новог Закона о Народној банци 1920. године. Министарство финансија почело је да штампа јединствену новчаницу под називом динар, која је са обе стране имала ознаку вредности у крунама, по паритету један динар једнако четири круне. Све остале новчанице са ознаком круне морале су бити повучене са територије Краљевине СХС најкасније до 1. јуна 1920. године. Од тог датума динар је требало да буде једино законско средство плаћања на територији државе, а Народна банка СХС почела је да функционише као једина емисиона установа. Осим монетарне реформе, важан посао који је урадио био је ширење мреже филијала.

Ђорђе Вајферт је умро 12. јануара 1937. године у Београду у осамдесет седмој години живота. Због огромних заслуга за формирање и развој Народне банке, чији је гувернер био готово три деценије, Ђорђе Вајферт је заслужио да његов портрет краси новчаницу од 1000 динара издања Народне банке Србије.

Мирјана Лакић, кустос - историчар