Прича о јединственом археолошком налазу

.

0
0
0
s2sdefault

Позлаћена фибула са шарнирским механизмом, Хртковци, 4–3. век п. н. е., Музеј Војводине

Музеј Војводине откупио је 2005. године групу луксузног накита, израђеног од сребра и злата. Према речима проналазача, изузетни археолошки налази откривени су у атару села Хртковци, на потесу Вукодер. Почев од великих истраживања локалитета Гомолава, која су започела још давне 1953. године, ово сремачко место познато је по значајним открићима.

До налаза са потеза Вукодер није се дошло археолошким истраживањем, па су многи подаци заувек изгубљени. Нису познати услови у којима су они пронађени, односно њихов контекст. Не зна се да ли су чинили део оставе коју је неко намерно закопао у земљу, да ли су се налазили у нечијем гробу, на одећи или телу покојника или можда у кутијици за накит… На тај начин, не постоје подаци који би помогли да се ови предмети повежу са њиховим власницима и тако оживе. Једино што преостаје јесте да се на основу посматрања самих предмета изведу закључци, на основу којих се они могу сместити у одређени временски период у прошлости. Због тога се проучавају материјали од којих су прављени, технике помоћу којих су израђени, спроводе се типолошке анализе и проналазе аналогије.

Алке, три фибуле типа Јарак, антропоморфни привесци, перле у облику стилизованих птица, привесци у облику амфоре, украсна цевчица, сребро, 2–1. век п. н. е., Хртковци, Музеј Војводине

Накит са потеса Вукодер чине две групе предмета, за које се зна да не потичу из истог времена. Једна група се састоји од сребрног накита и броји три фибуле, шест перли у облику птице, десет привезака у облику људске фигуре, девет перли у облику амфорице, 40 карика и 23 украсне цевчице. Ови примерци израђени су различитим техникама – ливењем, искуцавањем сребрног лима преко матрице, савијањем сребрне жице, а неки су украшени филиграном и гранулацијом. Сребрне фибуле имају специфичан облик тзв. Јарак фибуле. Две, готово идентичне, вероватно су ношене у пару, тако што је свака причвршћивала одећу на по једном рамену. Овакве фибуле биле су веома омиљен накит источних Келта, нарочито у 2. и 1. веку п. н. е., а израђиване су од бронзе, гвожђа и злата. Остали украсни предмети из исте групе – сребрне перле, привесци, карике и украсне цевчице – имају малу тежину и претпоставља се да су ношени на грудима. Као део неког сложенијег украсног предмета, карике су могле служити за качење привезака. Украсне цевчице, тзв. салталеони, веома прецизно израђене од филигранске жице и украшене гранулацијом, вероватно су чиниле крајње делове неке огрлице. Нарочито интересантни комади накита су перле и привесци од танког сребрног лима у облику птице, људске фигуре или амфорице, прављени техником искуцавања преко матрице, чије се порекло везује за хеленистичке радионице. Антропоморфни привесци пре свега су присутни у уметности западно-балканских племена Јапода и Либурна, а мање код Источних Келта. Необични људски лик који се на њима приказује тешко је тумачити из данашње перспективе, али се може наслутити да је ношен као амулет. У ову групу спада и једна златна перла овалног облика, која је вероватно припадала некој огрлици или наруквици. Раскошна наруквица са скоро идентичним перлама откривена је у поменутој остави у Мађарској. Начин израде и украшавања ове групе келтског накита одражава хеленистичку традицију, па се може претпоставити да су хеленистички мајстори израђивали накит по укусу Келта.      

Другој групи предмета из налаза Вукодер припада јединствена фибула, део лука и украсно дугме. Фибула има шарнирски механизам за причвршћивање игле, израђена је од сребра, позлаћена и богато украшена. Примена више различитих техника приликом њене израде указује на умеће златара. Познато је да је овај тип фибула био веома омиљен у централним и северним областима Балкана током 4. века п. н. е., при чему се његово порекло везује за златарске радионице у Малој Азији и Македонији, које су егзистирале током 6. и 5. века п. н. е. Фибула из Хртковаца је уникат, иако су фибуле сличног облика пронађене на још неким локалитетима. Њен носач игле био је намерно исправљен, те можемо да претпоставимо постојање неког ритуала – неко је у прошлости намерно ову фибулу учинио нефункционалном.

Нажалост, археолози веома ретко имају срећу да открију благо које је неко закопао у далекој прошлости. Скупоцени накит из праисторијских периода углавном је налажен у тзв. кнежевским гробовима богатих припадника племена, која су живела на Балкану у време пре доласка Римљана, или као део великих праисторијских остава металних предмета. Међутим, највећи број оваквих открића најчешће је случајан, односно ненамеран, или пронађен нестручним путем од стране археолога-аматера.

Мр Тијана Станковић Пештерац, виши кустос, археолог