Словачка гимназија у Бачком Петровцу

.

0
0
0
s2sdefault

У јесен, 1. октобра 1919. године, у Бачком Петровцу отворена је Словачка реална гимназија. Идејно семе за њено оснивање било је засађено 1849. године. Ту идеју је јавно изнео словачки песник Јан Колар. Други предлог је потекао из иницијативе Даниела Колењија, црквеног представника Бачког сениората 1867. године у Бачком Петровцу. Министарство просвете одобрило је оснивање вероисповедне приватне Реалне словачке гимназије, са почетком рада школске 1919/20. године. Петровачки евангелистички свештеник Самуел Штарке и учитељ Јулијус Кубањи (био је први директор гимназије, тада учитељ и управник у oсновној школи у Петровцу) свечано су увели прве предаваче и ђаке у школу. Прва етапа рада од 1919. године до 1923. била је у знамењу конституисања гимназије и живота у њој. Настава је извођена на словачком језику у алтернативним просторијама у којима је била смештена, или у основној школи или у приватним објектима. Прве две године рада Гимназија је имала само прва два разреда, а сваке наредне је уписивала по још један виши. Веома брзо постала је потпуна гимназија (са свих осам разреда наставе). Први директор био је Јосиф Шимек. Школском проблематиком бавио се Кураториј гимназије који је био формиран 1919. на скупштини делегата свих словачких општина и колонија у Бачкој, Банату и Срему. Они су се залагали за што брже завршавање радова на гимназијској згради. Подизали су је захваљујући прилозима Словака, материјалу и њиховом добровољном и бесплатном раду. Такође, новчану помоћ су пружили и Словаци исељени у Америку, као и влада Чехословачке републике. Уз активност Кураторија треба споменути и добровољни рад Друштва словачких жена, које су личном иницијативом уредиле унутрашњи простор зграде и гимнастичке сале. Градња школске зграде је била започета 1922. године.

У годинама окупације (1941‒1944) гимназија је била затворена, а нижи разреди су били преименовани у „угaрско-краљевску грађанску школу”. Мађарско краљевско министарство вере и просвете одлуком из 1942. године је званично укинуло рад Гимназије са словачким наставним језиком. Само за ученике виших разреда (од петог до осмог) је био организован гимназијски течај. Један део школе је био претворен у болницу, а други у затвор за антифашисте Петровца и околине.

Након завршетка Другог светског рата, Гимназија је прошла кроз одређене промене и реформе. Од 1945, па до 60-их година променила је више назива. Данашњи је понела 1977. године – име „Јан Колар“, добила је по познатом песнику који је идеју о њеном стварању имао још у годинама када је живео и стварао (1849). У Бачком Петровцу је 1945. године био основан и интернат, који је пружао смештај и храну ђацима Гимназије. У периоду од 1959. до 1974. године прешло се на кабинетску наставу и отворено је одељење на српском језику. Гимназија је дала велики број стручњака из различитих области који са поносом износе своја сећања на најлепше године одрастања и сазревања.

Данас, након свих промена политичке и просветне структуре, након усмереног образовања, Гимназија „Јан Колар“ са домом ученика никада није затварала врата пред другим националним структурама. У бити, она је остала битна васпитно-образовна институција словачког народа који је својим великим залагањем и одрицањем уклесао своје наде и жеље у њене темеље, давне 1919. године.

Музеј Војводине баштини неколико школских извештаја и фотографија из ове школске установе.

Чарна Милинковић, виши кустос – историчар