Апотека из Оџака у Музеју Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

Здравствене прилике на подручју данашње Војводине почетком 18. века биле су веома лоше. Народ је био препуштен себи и лечио се како је знао, a епидемије и разне ендемске болести биле су веома честе. Поред тога и хигијена је била на ниском нивоу. Становништво су лечили калуђери, травари и бербери. Лекара је било мало и непросвећен народ им се нерадо обраћао. Како би се унапредила здравствена служба у Хабзбуршкој монархији, 1770. године донесен је „Централни санитетски закон“, који је поред осталог садржао и норму за апотеке. По овом закону, апотекар је морао да има универзитетску диплому, био је обавезан да се придржава важећих прописа о квалитету лекова и цена предвиђених таксом, а уколико је у месту постојао лекар могао је да издаје лекове искључиво на рецепт лекара.

У то време оснивају се и прве апотеке на подручју данашње Војводине. Прва апотека у Новом Саду, под називом „Код црног Арапина”, отворена је 1740. године и била је власништво Томе Андерлеа. Другу апотеку Нови Сад је добио 1802. године, а власник је био Јозеф Виденман. Од 1802. до 1936. године у Новом Саду је отворено још десет апотека. У Петроварадину је прва апотека отворена 1766, а друга 1802.године, у Сомбору 1766, у Великом Бечкереку 1784, Вршцу 1784. Апотеке су морале бити смештене у адекватним зградама са просторијама, у којима су се могле чувати, справљати и продавати лековите материје. Током 19. века растао је број апотека у Војводини, а  томе је свакако допринео све већи број школованих апотекара. Уредбом из 1895. године дозвољено је да се на практикантски стаж у апотекама, ради студија фармације, могу примати и жене.

У том периоду масовно се отварају апотеке и у мањим местима. Тако је прва грађанска апотека под називом "Код Мађарске круне" у Оџацима основана 1820. године, одлуком Слободног краљевског града Сомбора који је у Бачко-бодрошкој жупанији давао концесије за отварање апотека. Ова апотека је током времена мењала неколико власника, а 1930. апотеку је купио Фрања Краус. Од 1939. године радила је још једна апотека у Оџацима под именом "Код Св. Михајла".

У Музеју Војводине се у оквиру збирке Здравство, налази велики број предмета који сведоче о развоју фармације и апотекарства на територији Војводине. Збирка Здравство чува предмете из разних области здравствене културе, а њен највећи део (278 предмета) чини управо инвентар апотеке, који је Музеј Војводине 1982. године откупио од Дома здравља „Каменко Гагрчин” у Оџацима. Инвентар апотеке из Оџака с краја XIX и почетка XX века очуван је готово у целости. Намештај је троделни, ручне израде, без сувишних детаља, строго прилагођен својој намени и времену настанка. Посебан значај имају апотекарске посуде – стојнице, флашице, кутије, које се истичу и декоративношћу. Квалитет инвентара потврђује његова вишедеценијска употреба, почев од краја XIX века до 70-их година XX века.

Апотека из Оџака веома је атрактиван изложбени експонат у „Старој градској улици“, као део сталне поставке Музеја Војводине. Она изазива велику пажњу посетилаца, и то не само шире публике, већ и истраживача из области историје фармације.

Веселинка Марковић, музејски саветник – историчар