Табла Привилеговане трговачке компаније у Сентандреји, крај 19. века

.

0
0
0
s2sdefault

Још један музејски предмет који сведочи о историјском и привредном развој Сентандреје чува се у Музеју Војводине. С краја 19. века потиче табла Привилеговане трговачке компаније у Сентандреји с именима трговаца, која говори о трговини као заначајном занимању Сентандрејаца.

Још по досељењу 1690. године београдски Срби – сентандрејски трговци добили су привилегије у погледу мостарине и трговине, једног од њихових доминантних занимања (поред пољопривреде  и занатства). Многи писани подаци из 18. века говоре о добрим трговцима у Сентандерји. Они су трговали разгранавши своје везе до Цариграда, Солуна, Фијуме, Беча, Прага и других места. Године 1773. Сентандреја је добила право на земаљске вашаре, који су се одржавали три пута годишње. Зна се да је десет година касније у њој било 14 трговаца, те да се трговина углавном обављана воденим путем. Сентандрејски трговци били су главни извозници вина и ракије. Из јужних крајева доносили су сирову кожу, вуну и зачине, а из Аустрије и Чешке фини текстилни материјал и другу индустријску робу. Поред сталног снабдевања занатлија, они су добро опскрбљавали и своје дућане и магацине. Број трговаца умножио се до 1828. године, када их је било 26. Њих осамнаест држало је бакалнице и дућане ситном робом, а осам друге врсте дућана. Од укупног броја трговаца седамнаесторо је поседовало лепе грађанске куће  у центру Сентандреје. Двадест троје је поседовало веће, а можда и највеће, поседе са виноградима.  Године 1875. у граду је било укупно 36 дућана. Због изузетно развијене трговине и стицања иметка формирано је поменуто удружење. Оно је наручило израду  табле са пописом трговаца, која представља изузетно вредан споменик сентандрејских трговаца. На њој се налазе следећа имена: Лазар Софрић, Лазар Стојановић, Иван Панић, Сава Чопор, Павел Пакић, Јован Животић, Алексије Илић, Стефан Димшић, Марко Кречаревић, Гира Гипели, Алексеј Маринковић, Георгиј Адамовић Млађи, Вид. Авакумовић, Тимотеј Павловић, Георгиј Николић, Тома Маринковић, Антоније Хужвик, Ливије Чипојевић, Трифун Јоановић, Димитрије Крестић, Андреј Суботић, Живојин Михајловић, Јеврем Јаснић, Радубицки, Иван Николић, Лазар Перкић, Никола Сторновић, Лазар Адамовић, Иван Поповић, Георгије Кречаревић, Георгије Есарић, Гаврил Лацковић, Георгије Перкић, Георгиј Суботић, г. Јеленски, Лолић, Игњатовић, Перкацки, Попадиновић, Пернић и Ацковић. Табла је величине 122 x 66 цм; израђена је од дрвета, у облику затвореног прозора. У њеном горњем полукружном делу – на тамнобраон дрвеној подлози, жућкастом уљаном бојом је насликан аустроугарски грб. Око грба се налази  натпис, исписан црквеном ћирилицом: Содружество Привилегијално Купеческо Сент-Андрејско. Доњи део чине две половине, у виду два затворена прозорска стилизована окна, попут дрвених шкура или шалукатра. Свака половина има по 26 издужених правоугаоника, у које су ужлебљене  плоче са дрвеним дугмићима за извлачење. На њих су налепљене хартије са исписаним именима активних чланова Трговачке компаније. По наводима др Федоре Бикар, ову таблу је сачувао др Александар Кречаревић из Сомбора, родом Сентандрејац. Према његовим речима, табла је настала још 1698. године, одмах по добијању трговачких привилегија. Она се чувала као реликвија у Кречаревићевој кући и наслеђивала са колена на колено. Табла се данас чува у Музеју Војводине као поклон удовице др Александра Кречаревића. Иако нема никакве стилске одлике које би упућивале на време њеног настанка, др Бикар сматра да је она настала крајем 18. века, када се број трговаца у Сентандреји умножио. На плочицама су се, очигледно, мењала имена трговаца, што се види и по различитим типовима исписаних слова. Нема сумње да су овде набројана презимена најимућнијих породица из 18 и 19. века, управо оних које су својом трговином и стеченом имовином подигле и украсиле Сентандреју.

Милкица Поповић, музејска саветница