Пет динара краља Петра I Карађорђевића

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Петар Карађорђевић рођен је 11. јула 1844. године, а преминуо је 16. августа 1921. у Београду. Оновну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској, Француској и Бечу. После убиства кнеза Михаила у мају 1868. тадашњи политички кругови који су подржавали династију Обреновић прикључили су Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

 Петар се придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата.

 Године 1875, радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, да не би био откривен од стране Обреновића.

 У лето 1883. године на Цетињу се оженио књегињом Љубицом, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година.

 У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

 Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана политичким борбама унутар државе, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године

 Први Балкански рат против Турске 1912. и други  против Бугарске 1913. окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I.

 Месец дана након овлашћења Александра за престолонаследника, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу, ослобођење Србије и стварање нове државе.

 Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра I Карађорђевића. Из исте године је и прва емисија од пет различитих апоена, искованих у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра I искован поводом стогодишњице Првог српског устанка, називан још и „двоглавац“. Ова емисија, као и следеће две, из 1912. и 1915, кована је у Бечу. Избијањем рата обустављена је свака веза са том кованицом, због чега је део емисије из 1915. искован у париској ковници, док је емисија из 1917. кована у Америци.

Аверс: ПЕТАР I. КАРА – ЂОРЂE. Главе у профилу краља Петра и Карађорђа, окренуте на десно, испод SCHWARTZ

Реверс: 1804 – 1904 / 5 ДИНАРА, грб Краљевине Србије у порфири

На ободу натпис БОГ * ЧУВА * СРБИЈУ *** односно БОГ * СРБИЈУ * ЧУВА

Ag 90%, Cu 10%, ꝋ 37 mm, 25 g

 

 По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца затекле су се у оптицају разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар I Карађорђевић године 1925. емитује златни новац, чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постаје 1929. године Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

 

Снежана Добрић, виши кустос – историчар