Орден Светог Саве другог реда

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић донео је указ којим је установљен Орден Светог Саве, a истовремено је основан и Орден белог орла. Орден Светог Саве је назван по првом српском архиепископу Светом Сави, који је припадао царској и краљевској династији Немањића.

 Орден је настао као награда за допринос у просвети, књижевности, лепим вештинама, уметности и развоју духовног и црквеног живота. Додељиван је српским и страним држављанима.

 Орден је имао пет степени. Први, други и трећи степен су истих димензија 54 x 50 mm, четврти и пети су нешто мањих димензија 43 x 45 mm. Две највише класе добиле су орденске звезде, са орденским знаком трећег, односно четвртог степена. Орден се носио на белој траци оивиченој плавим пругама разних димензија, зависно од степена ордена. У првим годинама када је установљен, орденски знаци израђивани су у Бечу код познатих фирми Г. А. Шајда и Карла Фишмајстера за израду медаља. Касније су се израђивали у Паризу, Швајцарској, а оснивањем Краљевине СХС у Вараждину.

 Орден је доживео измену када је по уредби из 1904. године на полеђини свих степена изостављен монограм, а умето њега стављена година када је орден установљен.

 Од када је установљен, Орден Светог Саве додељиван је искључиво културним и научним радницима и црквеним достојанственицима. Уредбом из 1914. године могли су бити одликовани официри свих родова оружја за ратне заслуге. Указом од 31.маја 1915. године за заслуге стечене у рату 1914-1915. Орденом Светог Саве I степена одликован је пуковник Радивоје Бојовић, војни министар.

 Носиоци највишег степена Ордена Светог Саве били су: Александар Карађорђевић, војвода Степа Степановић, генерал Божидар Терзић и Михаило Живковић. Позната су два примерка Ордена Светог Саве са брилијантима, од којих је један добила руска царица Александра. За други примерак ордена немамо податке коме је додељен, али знамо да се чува у Смитсонијан фондацији у Вашингтону.

 Орден је у облику четворокраког малтешког крста, од сребра, превучен белим емајлом са плавим емајлираним ивицама, на чијем горњем делу се налази крин који повезује орден са краљевском круном у надвишењу. Између кракова крста је двоглави орао српског грба.

 Аверс: Медаљон на коме се налази икона Светог Саве у свештеничкој одежди са митром на глави, који у десној руци држи архијерејско жезло, а у левој јеванђеље. Икона је окружена овалним прстеном на коме се налази натпис Трудом своим всја приобрате на црквенословенском језику. Око медаљона је постављен емајлирани малтешки крст са краковима бело-плаве боје. Између кракова постављени су позлаћени двоглави орлови са круном.

 Реверс: На реверсу медаљона су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана Првог (М I). После Мајског преврата (1903), Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, а краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу указа. У ово доба, на реверсу медаљона су замењени иницијали краља Милана са годином када је установљен орден (1883).

  Орден Светог Саве другог реда који се чува у нумизматичкој збирци Музеја Војводине припадао је Драгутину Новачеку, једном од првих војних ветерана у Србији, који је одликован овим орденом. Новачек је чешки Јеврејин, али се осећао Србином. Живео је у Зајечару, а између два рата у Новом Саду. Као Јевреј убијен је у логору на Сајмишту у Београду 1941. године.

                 

 

 

 

Снежана Добрић, виши кустос - историчар