Графика „Битка код Петроварадина 1716 (5. август)“

.

0
0
0
s2sdefault

 

JAН ВАН ХУХТЕНБУРГ / JAN VAN HUCHTENBURGH (Харлем, 1647 – Амстердам, 1733)
Битка код Петроварадина 1716 (5. август)

Натпис: Vue et Representation de la Bataille de Petrowaradin donnée 5 D’ aout 1716.

1725, Хаг (La Haye)
Бакропис на хартији, 45 х 57 цм

Сигн. д. д.: Huchtenburgh Pinxit et Excuditm, испод: Tom. I. N°. 30.

Инв. бр. Л 209

 

 Једну од најрепрезентативнијих целина Збирке ликовне уметности Музеја Војводине представља колекција графика, која броји преко 450 графичких листова изведених у различитим техникама. Графике са ведутама градова, портретима истакнутих личности и приказима битака чине драгоцен ликовни материјал, значајан за културну историју Војводине. Графика Битка код Петроварадина 1716 (5. август), изложена на Сталној поставци Музеја Војводине, чува сећање на један од најзначајнијих историјских догађаја који су се одиграли на овим просторима.

 Крај XVII и почетак XVIII века обележили су аустријско-турски ратови (1683–1699. и 1716–1718) и протеривање Османлија са средњоевропских простора, које су држали још од XVI века. Током аустријско-турског рата 1716–1718. одиграла се једна од кључних битака – код Петроварадина (5. августа 1716). Аутор уметничког приказа ове битке је Јан ван Хухтенбург (Харлем, 1647 – Амстердам, 1733), холандски сликар и графичар, специјалиста за ратне призоре, нарочито коњичке окршаје.

 У то време, пошто није било фото-апарата, војсковође су често ангажовале уметнике које су водили у војне походе како би бележили ратне призоре. Хухтенбург је био у служби једног од највећих војних заповедника у европској историји − принца Еугена Савојског (Париз, 1663 – Беч, 1736). Пореклом из краљевске породице Савоја, Еуген је одрастао на двору француског краља Луја XIV. Провео је живот као војсковођа, у служби три хабзбуршка цара: Леополда I, Јосифа I и Карла IV. Име Еугена Савојског постало је познато широм Европе након бројних победа над Турцима које је аустријска војска извојевала под његовом командом. Називан је „племенитим витезом“ и сматран херојем хришћанске Европе. Његови успеси у биткама код Сенте 1697, код Петроварадина 1716. и код Београда 1717. године зауставили су османска освајања у Европи и учврстили моћ Аустрије у Подунављу. Принц Еуген био је и велики градитељ и љубитељ уметности истанчаног укуса, а монументална платна на којима су приказане његове победе данас се чувају у Савојској галерији (Galleria Sabauda) у Торину.

 Као ликовни хроничар, Јан ван Хухтенбург је кичицом бележио војне успехе Еугена Савојског, а преко десет његових приказа битака (Сента, Кјарија, Петроварадин, Београд итд.) првобитно је украшавало зидове палате у Химелпфортгасе и Хофу. Осим поменутих монументалних приказа битки, Хухтенбург је аутор и бакрореза ових битака публикованих у луксузно илустрованој књизи о Еугену Савојском издатој 1723. године у Хагу. Графика која се чува у Музеју припада серији тих бакрореза. На њој је, у првом плану, на централном месту, приказан Еуген Савојски и група официра на коњима који газе преко мртвих и рањених Турака, док се око њих одвија борба прса у прса између јаничара и царске војске. У позадини се пружа пространство – до Сланкамена, а можда чак и до Београда, са трупама сукобљених страна. У горњем левом углу алегоријском представом симболично је наговештена победа Аустријанаца: на драматично приказаном небу налазе се богови рата, окружени групом анђела који трубе у фанфаре и приносе ловорове венце изнад црног орла – симбола Аустрије. Ова помало једнолична и занатски изведена композиција указује на то да је настала у атељеу и да аутор није био на попришту битке, него ју је визуализовао на основу скица и казивања учесника.

 

Александра Стефанов, виша кустоскиња ‒ историчарка уметности