Кад се крошње огледају

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Музеј Војводине поседује четири графике новосадске уметнице Јелене Средановић из циклуса Отисци природе. Графичарка их је поклонила после Колоније Музеја Војводине која је одржана 2013. године.

 Ово је изразито интроспективна серија радова, која треба да дочара смирење какво сама уметница осећа загледана у природу. У односу ове графичарке према дрвећу, земљи, трави постоји нешто од древне источњачке запитаности, одушевљења и захвалности мајци природи. Та истинска дубина понирања у све живо што нас окружује, издваја рад Јелене Средановић од токова савремене уметности, као једну особену поетику, који превазилази границе простора и времена у ком ствара.

 Иако међу најмлађим учесницима те колоније, Јелена Средановић на графикама, које је поклонила Музеју, приказује надмоћно познавање технике дрвореза. То је серија графика инспирисаних одразима крошњи дрвећа у води, за коју је добила и прву награду 38. Новосадског салона. Како због ове технике високе штампе, која данас није толико популарна, поготово међу уметницима млађе генерације, тако и због саме тематике, њене графике имају нешто тајанствено, недокучиво, безвремено, готово алхемијско, баш као платна старих мајстора.

 Концентрични кругови у кишним барицама нуде одмор од урбаних тема. На графици Киша и сенке прстенови у води, уместо гужве и вреве, посматрачу нуде предах од садржаја. Оно што највише зачуђује на њима је исконска једноставност и ненаметљивост. Са друге стране ови исечци стварности не теже мимезису, већ баш супротно, кад се детаљи ових графика увеличају постају апстрактне композиције.

 И сам колорит радова Јелене Средановић је стишан и у складу са природом. Тако је графика Киша и сенке сва у опуштајућим тоновима зелене. За разлику од ње, дрворез под називом Одраз комбинује светлију и тамнију нијансу плаве са белином хартије. Такође, у питању су одрази крошњи дрвећа у води, али уместо кишног времена на претходној, овде се може наслутити диван, пролетњи дан, када лишће на гранама трепери на поветарцу и као да шапуће љубавне сонете сунцу, небу и животу!

Jелена Средановић (1982, Нови Сад) је дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Докторске студије је завршила на Факултету ликовник уметности у Београду. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству (Нови Сад, Београд, Ниш, Љубљана, Беч, Билбао, Мадрид, Њујорк, Пекинг, Јереван, Рим, Темишвар...). Добитник је више награда и признања међу којима су најзначајније: Почасна похвала на Првом међународном бијеналу графике у Јеревану (2017), Прва награда на Међународном тријеналу графике у Београду (2017), Награда Велики печат Графичког колектива (2010), Друга награда на међународној изложби Награда „Валтер Кошатски“ у Бечу (2009). Запослена је на Академији уметности у Новом Саду у звању доцента. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине од 2006. године.

 

Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња - историчарка уметности