Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.

0
0
0
s2sdefault


  Током лета 1916. године Прва српска добровољачка дивизија, спојена са Другом добровољачком дивизијом и прeименована у Српски доборвољачки корпус, бројала је око 16.000 војника. Дана 27. августа Румунија, до тада неутрална држава, подлегла је понудама Антанте и ушла у рат на њеној страни, што је одредило судбину добровољачког корпуса. Предосећајући да ће своје кости оставити на Добруџи крај Црног мора, далеко од свог дома и отаџбине, ни добровољцима, а ни српским властодршцима и војсци, никако није ишло на руку то што је Антанта Румунији обећала цео Банат као награду. Сазнање о могућем губитку и српског дела Баната, посебно је утицало на добровољце банатске Србе, али и на остатак људства дивизије, коју су лагано почели да нагризају деморалисаност и разочараност.

 Без обзира на проблем Баната и додатне недаће као што су лоше снабдевање храном и опремом, недостатак муниције, застарело и дотрајало оружје, те неспособност руске и румунске војске да искористе успехе бораца Српског добровољачког корпуса, велика храброст добровољаца није изостала, и брзо се показала током битке. У румунској војсци која се заједно са руско-српским трупама борила на Добруџи против Немаца, Бугара и Турака, кружила је популарна прича да се Срби никада живи не предају. Прича је заправо била истинита. Знајући да су њихове главе уцењене, јер су их силе Осовине, а посебно Аустроугарска, жигосале као велеиздајнике отаџбине, сваки добровољац је при себи имао последњи метак за случај да буде рањен или падне у руке непријатеља. Да до тога не би дошло и да не би угрозио животе своје породице у Аустроугарској, српски добровољци су пре бирали смрт него ропство. Борећи се до последњег даха, стекли су херојски ореол плаћен крвљу просутом на тлу њима стране Добруџе. Гинули су за руску војску, а сањали о ослобођењу Србије – земље коју су доживљавали као своју истинску отаџбину, иако је добар део њих својим очима никада није видео.

 Битка на Добруџи трајала је од почетка септембра до краја октобра 1916. године. Успеси и пробијања добровољачког корпуса нису били стратешки подржани од стране руске и румунске војске. Од краја октобра били су у константном повлачењу. Са преко 50% губитака корпуса, у бици на Добруџи је погинуло 66 добровољаца из Бачке, нестало њих 137, док је добровољаца из Баната погинуло 80, а нестало 228 војника.

 У трагању за смислом свог жртвовања, исцрпљени и ослабљени, војници добровољачког корпуса на одмору у Одеси и по добровољачким логорима, упловили су у мрачне воде окривљавања, политичких несугласица и међусобног сукоба. Међутим, ускоро ће се огласити нови позив за њихову службу, овог пута на Солунском фронту, до којега су се морали пробити кроз грађанским ратом захваћену Русију.

 

Димитрије Михајловић, кустос историчар