Колико смо далеко од природе!?

.

0
0
0
s2sdefault

  

 Уз помоћ средстава Министарства културе и информисања 2015. године за Музеј Војводине откупљен је рад београдске уметнице Симониде Рајчевић. У питању је један цртеж великог формата из целине која је представљена на изложби Први рез у београдском Салону Музеја савремене уметности 2014. године.

 Овом изложбом цртежа Симонида Рајчевић даје критички поглед на релације успостављене између савременог друштва и природних законитости, и са иронијском дистанцом поставља питања о томе где су границе између реалног и фиктивног у свету у коме живимо. Ова изложба као ни многе друге не претендује да даје било какве одговоре. Она може да у одређеном смислу постави нека питања и понуди простор за промишљање. Статистика говори да последњих десетак година по први пут у историји већина становништва на планети живи у урбаним срединама. Другим речима, све је мањи број људи који са природом имају било какав непосредни додир. Стога није изненађујуће што се у савременој западној култури, природа најчешће представља као изгубљени свет.

 Цртеж означен редним бројем један има два метра са метар и по, што је заиста велико за један рад оловком на папиру. Оно што нам прво упада у очи, осим монументалности, је и црно-бела представа урађена слабо видљивом линијом и без оштрих прелаза и контраста. Уметница нам овде представља нагу женску особу која седи у сред шуме. И са једне и са друге стране ове жене налазе се мачке. Овај цртеж би могао да буде и аутопортрет јер нам уметница у интервју за електронски магазин Супервизуелна открива њен однос према природи: Све у вези са природом је за мене нелагодно. И плашим је се, плашим се природних сила. Такође друштво ми не ствара ништа већу пријатност… То да су цртежи недовршени, то још нисам чула, да су бледи, да једва извиру из папира, да имају мале контрасте… Ако само делују недовршено – то ми је вероватно била намера.

 

Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња - историчарка уметности

 

Симонида Рајчевић (Београд, 1974) је дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду где ради као доцент. Како пише у њеној биографији, излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, међу којима су: Последњи преживели са Нострома, Галерија СКЦ, Београд, 1995; Експрес стари мајстори нон-стоп, Галерија Звоно, Београд, 1997; Belgrade Double, Rothamel Galerija, Ерфурт, Немачка, 2007; Тамна звезда, Галерија Звоно, Београд и Галерија Perpetuel, Франкфурт, 2010; Црна ноћ, Кула Небојша, Београд, 2011; Људске активности. Беспомоћни, Железнички музеј и Галерија Звоно, Београд, 2012; Први рез, Салон Музеја  савремене уметности, Београд, 2014; Ланац, Галерија 12 HUB, Београд, 2014.