Денар Јулија Цезара

.

0
0
0
s2sdefault


 

 Денар – сребрни римски новац, појавио се у монетарном систему Римске републике око 211. године пре Христа. Најранији денари на аверсу имају главу римске богиње Роме, а на реверсу Диоскуре (Кастора и Полукса) на коњима, и натпис ROMA. Око 209. године пре Христа уведена је на денарима ознака X (10 аса), колико је овај сребрни номинал вредео – десет бронзаних новчића Аса. Касније се кују разнолики типови денара који говоре о историји Рима и личностима из познатих патрицијских породица, од којих су настали tresviri monetales, чија је дужност била брига и старање о ковању новца, и који су били и кандидати за сенаторе – најважније званичнике Римске републике. Новац је постао простор за популаризовање породица monetales, a и помоћ у остваривању њихових политичких каријера – могли би рећи – антички мини билборди.

 Овде је приказан денар познатог римског војсковође Јулија Цезара, кован 49. године пре Христа, а који поседује све квалитете новца из времена Империје, док га је само недостатак Цезаревог портрета разликовао од царских, империјалних емисија. Овај елемент ће бити допуњен 44. године пре Христа. Тада је по први пут на новцу представљен портрет живог Римљанина, чиме се дефинитивно напушта претходни манир републиканске епохе у ковању новца.

 На нашем подручју средњег Подунавља, од средине 1. века пре Христа све су присутнији римски денари који пристижу са запада – из северне Италије, преко Аквилеје и Сегестике (римска Сисција). Тим путем пристижу и страни трговци, пре свих они из северне Италије, а које римски историчар Велеј Патеркул почетком 1. века по Христу спомиње као прве жртве панонско-далматинског устанка. Ови економски и културни односи Подунавља са североиталским подручјем претходили су каснијим војним и административним односима.

 

Далибор Недвидек