Грађанске школе у згради данашње Гимназије „Светозар Марковић“ у Новом Саду

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Грађанске школе су биле четвороразредне школске установе, са практичном наставом за ученике који су имали завршена четири разреда основне школе. У грађанским школама, ученици су били оспособљавани за рад, без могућности да по завршавању настављају даље школовање.

 На месту данашње зграде гимназије „Светозар Марковић“, 1895. године била је изграђена партерна зграда у којој је била смештена Мађарска краљевска државна женска грађанска школа (Magyar kiraly allami polgari leanyiskola – Ujvidek). Десет година касније, 1905, чувени архитекта Бела Пакло пројектовао је нови део зграде. Тада је надограђен један спрат и дворишно крило. После Првог светског рата, школске 1919/20. године, одлуком Министарства просвете Краљевине СХС, Мађарска краљевска државна женска грађанска школа и Српска православна виша девојачка школа (налазила се у порти Николајевске цркве) подржављене су и претворене у Државну женску грађанску школу. Обе школе под овим називом радиле су на месту данашње гимназије „Светозар Марковић“. Државна женска грађанска школа користила је само две учионице, а остале је изнајмила у Клостеру (данашња Музичка школа „Исидор Бајић“). Године 1933/4. у исту зграду уселила се и Мушка грађанска школа, која је за одржавање наставе користила спрат и једну учионицу у приземљу. Одлуком Просветног одељења, године 1944, после Другог светског рата, укинуте су све грађанске школе. Уместо њих, отворене су ниже гимназије. Тако су у Новом Саду 1945. године отворене три гимназије: Мушка, Женска и Мешовита. Женска гимназија се налазила у Његошевој улици, на месту гимназије „Светозар Марковић“. Она је 1950. године спојена са Мушком и пресељена у зграду данашње Гимназије „Јован Јовановић Змај“.

 

Чарна Милинковић, виши кустос историчар