Грмашеви отисци као визуелна поезија

.

0
0
0
s2sdefault

 

Збирка савремене уметности  Музеја Војводине формирана је 1994. године и данас броји 1273 уметничка дела груписана у неколико целина. Најбројнију целину ове збирке чине дела настала на Ликовној колонији Музеја Војводине, која се организује у Дворцу у Кулпину, депандансу Музеја Војводине.

На Графичкој колонији из 2013. године учествовало је 11 уметника, од којих је један од тада млађих учесника, нажалост данас покојни. У питању је величина како у српској, тако и италијанскоj графици – Зоран Грмаш. Радови које је овај талентовани графичар поклонио Музеју Војводине представљају варијације на тему отиска прста. Тако, иако тематски истоветни, ови радови по распону различитих поступака рада и метода штампања откривају искусну руку мајстора графичког заната, било да је у питању техника колографије, суве игле или акватинте.

Грмаш је експериментисао колографијом, сложеним графичким методом, по квалитету сродном класичним техникама дубоке штампе. На картонској плочи-матрици, уметник је аплицирао различите материјале (папир, текстил, песак) са којима је обликовао колажну, апстактну и рељефну композицију и на тај начин саму матрицу укључио у графички отисак. Јединствене линије отиска прстију пресецају разне друге насумичне црте и цртице. Све је на овим графикама лако, лепршаво и спонтано, али само зато што је у питању уметник који је толико супериоран у свом графичком умећу да се и случај дешава намерно. Грмашеве колографије су специфичнe по апстрактној зрнастој текстури, која асоцира на песак. Будући да је боја коју најчешће користи утрамарин плава, у мени ова серија радова буди носталгију за пешчаним плажама, мирисом борова и плаветнилом Јадрана.

Након колоније, Грмаш је Музеју Војводине поколонио радове који су настали последњих година, и на којима је представљен увећан отисак прста, као знак колико смо непоновљиви. Поред питања о сопственом идентитету, Грмашеви радови носе изразиту поетичност, као и дубоко лирско осећање сете и запитаности над светом пред којим се овај велики графичар често повлачио у себе.

 

Драгана Гарић Јовичић, кустоскиња историчарка уметности