Сава Поповић Текелија

.

 Сава Поповић Текелија, једна од најзначајнијих личности српске историје с краја 18. и прве половине 19. века, поникао је из угледне српске племићке породице. Готово сви његови преци били су граничарски официри, који су успешно градили војничку каријеру, стекли породични углед, а име Текелија прославили изван граница Хабзбуршке државе. Родоначелник ове породице Јован Текелија је за изузетне војничке заслуге стекао племићку диплому 1706.

Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.

 

 Званично основана 29. априла 1916. године у руском граду Одеси на Црном мору, Прва српска добровољачка дивизија је на свом врхунцу бројала око 17.000 људи. Једна од чета у коју су распоређени добровољци из Баната, Бачке, Барање и Срема носила је назив „војвођанска“ чета. Само у првом пуку дивизије, било је распоређено 1.256 добровољаца из Војводине, а уочи битке на Добруџи њихов број се попео на 6.225 људи.

        Цар Николај II врши смотру Прве српске добровољачке дивизије

 Командни кадар дивизије чинили су официри српске војске са Крфа на челу са командантом пуковником Стеваном Хаџићем. Добровољачки официри, бивши руски ратни заробљеници, командовали су дивизијским четама. Упркос напорима да се дивизија првенствено искористи за потребе српске војске на Солуну, она је званично ушла у састав 47. корпуса руске царске војске, што је одредило њену намену и судбину.

Римски медаљон

.

 

           

 Године 1978. откупљен је за Музеј Војводине сребрни медаљон римског цара Константина II (337–340), сина Константина Великог, кован у ковници Сисцији (Siscia), вероватно, судећи према аналогијама сличних медаљона, пред сам почетак владавине 336/337. по Христу. Значи, у време док је још био принц, што сведочи титула CAESAR дата на аверсу медаљона.

Стаклена Пандорина кутија

.

 За Збирку савремене уметности Музеја Војводине откупљена је скулптура од стакла, рад новосадске уметнице Мирјане Благојев под називом Пандорина кутија. Откуп је реализован средствима добијеним на Конкурсу Републичког Министарства културе и информисања 2015. године.

„Тандара-броћ“ у урбаном насељу из времена Филипа и Александра Великог на југу Србије

.

 

 Сви знају за израз „тандара-броћ“. Данас се тумачи као бесмислица, глупост, или којештарија. Али, далеко од тога да су угљенисани делови плодова броћа (Rubia tinctorum L.), пронађени на археолошком налазишту Кале-Кршевица код Бујановца у слоју који потиче из 4/3. века пре нове ере, бесмислени. Броћ, односно бојаџиска трава, или како је код нас још називају бојаџија, а неретко и црвенило се у то време највероватније користила као бојадисер за вуну. Наиме, археолошки налази указују на веома развијену ткачку делатност, а археозоолошки на узгој оваца на овом локалитету. Овај град је неговао интензивне трговачке везе са Егејом.

Портрет баронице Еуфимије Јовић, добротворке и задужбинарке

.

 Портрет, као самостална ликовна форма, појављује се у српском сликарству у XVIII веку, а нарочито ће постати популаран међу грађанством у ХIX веку када оно преузме водећу улогу у економском и културном развоју. Путем портрета појединац је желео да остави сведочанство о својој улози и статусу у друштву, а уметници су ликовним средствима исказивали одређена значења о портретисаном. Употребом различитих иконографских решења и симболичних атрибута развиће се и различите врсте портрета: меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски итд.