Библиотека

Библиотека Музеја Војводине je специјална библиотека чији је рад усклађен са радом и организацијом Музеја, те је и њена набавна политика првенствено оријентисана на литературу везану за Војводину и њој суседна подручја.



У питању је библиотека интерног типа, чији корисници су, пре свега, радници Музеја, али и остала стручна и научна лица, истраживачи, спољни сарадници, студенти и ђаци.

Библиотека Музеја Војводине oформљена је 1952. године када је цео књижни фонд, који се до тада налазио у приручним збиркама, смештен на једно место и када је добила свог првог библиотекара – Милицу Марковић. Од 207 публикација, колико их је тада било у приручним збиркама Музеја, фонд се стално повећавао и данас броји 22.210 монографских публикација и 18.880 годишта серијских публикација.

Библиотечки фонд чине публикације везане за све области којима се Музеј бави, а то су археологија, етнологија, историја, историја уметности, нумизматика и музеологија. Велики део фонда представљају серијске публикације, домаће и стране, јер оне омогућавају праћење савремених токова научног рада. Библиотека Музеја Војводине поседује најзначајније археолошке, етнолошке и историјске часописе бивше Југославије, Мађарске, Румуније, Чешке, Словачке, Немачке, Аустрије, као и савремену стручну литературу других европских и ваневропских земаља.

Наведени фонд налази се у згради Музеја Војводине у Дунавској 35, док се други део библиотечког фонда, који чини литература везана за прошлост Војводине од 1918. године (велики број тих публикација односи се на период НОР-а), налази у Дунавској 37 и броји око 27.000 публикација.

Посебно вредан део Библиотеке Музеја Војводине представљају две научне библиотеке. То су библиотеке наша два позната археолога – Милоја Васића и Богдана Брукнера.

Библиотека Милоја Васића, археолога „који је свету подарио откриће“ Винче, откупљена је 1957. године. Фонд Васићеве библиотеке чине 2.153 публикације, које се односе на различите научне области, пре свега на праисторијску археологију, антику и историју уметности. Веома важан део овог фонда чине часописи: Старинар, Dolgozatok, Dacia, The museums journal, The British Museum Quaterly, Jahresbericht des Archaeologischen Instituts des deutschen Reiches, Man... У библиотеци се налази и велики број сепарата из стручне литературе Мађарске, Румуније и Бугарске који се више не могу набавити. Дела светски познатих археолога и историчара уметности су у њој, такође, нашла своје место. То су дела Нилса Аберга, Томпа Ференца, М. Ростовцева, Ј. Овербека, Ј. Стриговског и др. Бројни су и сепарати, тј. чланци самог др Васића.

По жељи породице покојног академика Богдана Брукнера, у мају 2008. године Библиотека Музеја Војводине је добила на поклон библиотеку овог нашег знаменитог археолога. Велики део фонда Брукнерове библиотеке односи се на праисторијску археологију, односно област којом се академик највише бавио. Поред тога, фонд чини антрополошка и историјска литература, али и литература везана за различите научне области.

У Библиотеци Музеја Војводине публикације су од самог почетка набављане куповином, разменом и поклонима, а најзаступљенији вид набавке је размена. На обради фонда интензивно се ради од доласка првог библиотекара. Поред алфабетског и топографског каталога, који су завршени, у Библиотеци се почело радити и на формирању стручног и предметног каталога. Електронска обрада библиотечке грађе започета је 1996. године.