Археоботаничка башта Музеја Војводине: Шумска јагода (Fragaria vesca L.)

Зреле, ситне и округле јагоде су најпријатније и најздравије воће. По својој финој ароми јагода се издваја од осталог шумског воћа. Ту њену особину су знали да цене и наши праисторијски преци. Налази шумске јагоде у Војводини су документовани на скоро свим праисторијским локалитетима. Њени угљенисани остаци пронађени су и на Петроварадинској тврђави.

Шумска јагода је трајна мала зељаста биљка. Веома је робусна; чак се може рећи и да је агресивна. Расте у шуми, уз грмље, шикаре и живице, а на појединим местима гради мирисне ћилиме. Размножава се помоћу врежа, полеглих по земљи.

Најукусније су свеже обране јагоде. Сок, слатко, мармелада, компот, пекмез, сируп и други призводи од јагода су посластица, лек и благотворна храна. Од јагода се може добити одлично винско сирће, али и веома добра ракија, за коју су потребне веће количине ароматичних плодова. Осим тога, оне се могу користити и осушене – у чајевима. Ко је сакупљао шумске јагоде, зна колико је труда потребно да би се сакупила шака ових ситних плодова. Међутим, конзумирање јагода може изазвати и тешке алергијске реакције.

У нашем народу постоји веровање да се једењем (митских) јагода „добија“ немушти језик. На овом језику се људи могу споразумевати са свим живим бићима на свету.

Шумска јагода је до пре два и по века била неприкосновена међу јагодама. Међутим, од 1750. године је замењује баштенска јагода (Fragaria × ananassa Duchesne), која је настала у Британији и Француској укрштањем северноамеричке (F. virginiana Duchesne) и чилеанске врсте (F. chiloensis (L.) Mill.).

У лапидаријуму Музеја Војводине је средином марта 2013. године посађено неколико шумских јагода са обронака Фрушке горе (Банстола) Google Maps.

(Александар Медовић, кустос - археоботаничар)