Археоботаничка башта Музеја Војводине: Страшило "Пријап"

У дворишту Музеја Војводине, у Археоботаничкој башти, постављено је страшило. Зове се Пријап, према грчком сеоском богу плодности.

Пријап – сеоски бог плодности и градско "страшило"

Према грчкој митологији, Пријап је сеоско божанство плодности, син Диониса и Афродите. Мит каже да је љубоморна Хера дотакла бремениту Афродиту, па је дете рођено као наказа – са великим језиком, надувеним стомаком и великим удом. Ужаснута Афродита га је оставила у планини, а један пастир му се обрадовао верујући да ће његова наказност обезбедити плодност животиња и биљака. Иако је био похотљив и прогонио богиње и смртнице, Пријап је био доброћудни бог. Волео је музику и пиће. Старао се о множењу стоке и ројењу пчела, о њивама, шумама, виноградима, баштама и воћњацима. Као бог телесне љубави, он је љубавницима давао савете и штитио их. Веровало се да је женама давао плодност, а онима који га нису поштовали одузимао полну моћ. Штитио је од урока, злих очију и поседовао пророчке способности.

У римским градовима је поштован као баштенски бог, који тера лопове и подстиче плодност вегетације. Његове статуе су, као страшила, постављане у римске вртове.

Скулптура Пријапа у археоботаничкој башти Музеја Војводине представља увећану копију теракоте из Хртковаца (размера 1 : 7). У техници папир-маше су је израдили ученици 3. разреда Школе за дизајн "Богдан Шупут" у Новом Саду (смер Ликовни техничар) – Зита Арђелан, Адриен Ујхази и Јован Чичевски, под вођством професорице Ђерђи Ачаи. Завршни слојеви на скулптури су изведени у акрилној техници.

(Мр Тијаша Станковић-Пештерац, кустос-археолог и Александар Медовић, кустос-археоботаничар)