Археоботаничка башта Музеја Војводине: Сочиво

Сочиво (Ленс цулинарис Медик.)

– Ево, сасула сам ти у пепео зделу сочива, па ако је за два сата отребиш, можеш с нама заједно.
...
– Ој ви питоме голубице, ви грлице и све птичице под небом, дођите и помозите ми да требим:

Добре у лончић,
лоше у желудчић!
...
Голубице климаху главицама и кљуцкаху: кљуц, кљуц, кљуц, а затим и друге почну: кљуц, кљуц, кљуц, те сва добра зрнашца отребе у зделу.

„Пепељуга", Јакоб и Вилхелм Грим

У изворном, данас скоро заборављеном тексту бајке Пепељуга помињу се две веома старе биљне културе – грашак и сочиво, као и један велики проблем који се тиче чувања семена махунарки на дужи временски период. Семе обе биљне врсте су још од праисторије нападале ситне бубице (3–4 мм велике) – жишци. Ове штеточине се развијају у семену свих врста махунарки, али свака врста има свој властити жижак: пасуљ – пасуљев, грашак – грашков, сочиво – жижак сочива (Бруцхус лентис Фрöлицх), боб – бобов жижак,... Нападнуто семе је на местима где су изједени ходници удубљено, а кад се изглегну одрасле бубе у семену налазимо рупице.
Приликом археоботаничких анализа угљенисаног семења и плодова на археолошким истраживањима, на многим семенкама махунарки уочене су мале рупице са тунелчићима. Зато и не чуди да су и браћа Грим забележили ову појаву која је људе пратила од давнина. Та активност је и дан-данас присутна у нашим кухињама, посебно када се требе махунарке и пиринач.
Сочиво је веома стара биљна култура. На подручју данашње Војводине узгаја се редовно од неолита до данас, додуше у све мањем обиму. Практично, не постоји праисторијска култура која није узгајала, а ни археолошко налазиште где угљенисана зрна нису пронађена. Гајило се због зрна које је богато беланчевинама. Оно се и данас употребљава за кување као вариво. По брзини кувања сочиво заузима прво место међу махунаркама.
Биљка је маљава и има једну разгранату стабљику висине 15–75 цм. Цветови су беле, љубичасте или светлоплаве боје. У угластим махунама расту сазревају 1–2 карактеристична зрна. Биљка тешко подноси сушу. Вегетациони период ове махунарке износи 70–120 дана. Врло често се са сочивом сеје и јечам. Овај прастари обичај се радио како би се сочиво одржало у усправном положају. Јечам сазрева у исто време као и сочиво, те је због тога најпогоднији за здруживање са сочивом. Сочиво неравномерно сазрева. Презрело семе се теже кува и има мању хранљиву вредност, док зрно недовољно зрелог усева губи влагу и брзо се смежура.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар

Powered by