Археоботаничка башта Музеја Војводине: Њивски различак (Centaurea cyanus L.)

Mladić sa različkom, Vinsent van Gog, 1890.„Некада давно живела је у селу сиромашна удовица са сином јединцем, Василијем. Био је марљив и згодан момак. Многе девојке у селу су се загледале у њега. Међутим, он није обраћао пажњу на њих. Од раног јутра до мрака вредно је радио у пољу. Једном предвече, у повратку кући, отишао је на реку да се опере, предахне и ужива у заласку сунца. Није знао да је у реци живела русалка која га је свако вече посматрала скривена међу локвањем. Гледајући га нежно уздахну.

– Ах – прошапута русалка – ако ме волиш, да ли би живели заједно у речним дубинама? Види како сам лепа под хладном водом. –
Тада је Василије угледа. Он одби да напусти земљу и своја поља и да оде са прелепом русалком да живи у води.
– Ако нећеш да пођеш са мном – рече бесно русалка – онда те неће имати ниједна! Претворићу те у цвет у пољу ражи! –
И цвет буде плав као што су Василијеве очи биле. У знак сећања на изгубљеног младића људи назваше цвет различак.“

Украјинска бајка (Florets.ru 2017)

Употребом савремених агротехничких мера последњих шест деценија велики број коровских врста које су пратиле поједине биљне културе кроз праисторију и историју „успешно“ су искорењене са наших њива. Данас ове некада непожељне биљке, „чије врлине још нису откривене“ (Emerson 2013), могу да се виде скоро искључиво у специјалним резерватима као што је Археоботаничка башта Музеја Војводине. Грешка ове групе биљака је била не само што су расле на погрешном месту, „већ су намеравале тамо и да остану“ (Bonnett Stein 1988). Неки корови су мање лепи, док су други својом лепотом сенили корз векове. Овој групи прпада различак. Једна врста различка Centaurea depressa је био један од најчешћих флоралних украса које су древни египатски аранжери цвећа користили приликом израде венаца и огрлица. Неколико примерака флоралних огрлица које су прављене у периоду од 18. династије (око 1543–1292. г. п. н. е.) до краја античког периода остале су сачуване до данас (The Metropolitan Museum of Art 2017). Ова врста различка није пореклом из Египта. Тамо је пристигла са Блиског Истока или грчког копна, вероватно као коровска примеса у житарицама. Међутим, нешто касније почела је да се узгаја у вртовима Тебе (Carter 2014). Овај различак није само леп, већ је и користан. Есенција добијена из ове биљке се некада користила у народној медицини, против главобоље, бола у грудима, грознице, стомачних тегоба, прехлада и кашља (Quattrocchi 2016).

Древно име за различак је кентауреион (гр. κενταύρειον).Теофраст у својој књизи Историја биљака, коју је написао у четвртом веку пре нове ере, помиње две врсте: једну са жутим (Centaurea salonitana), а другу са љубичастим цветовима (Centaurea calcitrapa). У флори бивше Југославије наводи се педесетак врста рода различка (Centaurea). У свету овај број превазилази цифру од пет стотина. Многе врсте овог рода пронашле су идеалне улове за свој развој у усевима.

У археоботаничким узорцима насеља Феудвар код Мошорина, који се временски поклапају са налазима из горе поменутог периода у Египту — из бронзаног и старијег гвозденог доба у Подунављу, укупно је издвојено 380 угљенисаних ахенија једне врсте различка. Угљенисани плодићи спадају у веома честе налазе на овом локалитету. С обзиром на мале димензије пронађених ахенија (сл. 1) претпоставља се да се ради о коровској врсти различка пореклом из југоисточне Европе и Мале Азије — Centaurea diffusa (Kroll & Reed 2016). Овај различак данас представља озлоглашену инвазивну врсту у целом свету.

Сл. 1. Угљенисана ахенија различка са праисторијског локалитета Феудвар код Мошорина (Kroll & Reed 2016, цртеж: А. Медовић)

Најпроминентнији представник рода Centaurea је њивски различак (C. cyanus). То је једногодишња зељаста биљка са великом еколошком амплитудом. Најчешће га налазимо на песковито-иловастим и песковитим земљиштима (Hofmeister & Garve 1998), односно на њивама слабијег квалитета (Kroll & Reed 2016).

Угљенисани плодови њивског различка су код нас први пут констатовани за време римског периода на Гамзиграду код Зајечара и локалитету Врањ код Хртковаца (Medović 2008, 2010). У залихи житарица из касног средњег века (14–15. век), пронађеној у тврђави Козник код Александровца, издвојено је осам угљенисаних ахенија (сл. 2) овог различка (Medović 2016).

Сл. 2. Угљенисана ахенија њивског различка из средњовековног града Козник (фото: А. Медовић)

У свом делу Историја природе Плиније Старији помиње да плава, односно азурно-плава боја (лат. cyanus) одређује њивски различак. Плиније претпоставља да је биљка постепено постала позната тек након времена Александра Великог, али да су с обзиром на то да је у Италији била позната под именом κυανός (гр. плава) њено име први користили Грци. „Најранији“ помен овог имена биљке потиче из првог века пре нове ере, а користи је у антологији Венац Мелеагера из Гадаре, песник и сакупљач епиграма (Feemster, Jashemski and Meyer 2002). У средњоевропској литератури, биљка је била позната под именом cyanus почевши од антике све до 18. века, када јој Карл Лине додељује данашњи назив (Kandeler and Ullrich 2009).

На почетку аграране револуције у неолиту може се издвојити тек неколико карактеристичних врста корова. Њивски различак свакако не припада овој групи. Он је био приметно одсутан на праисторијским њивама. Њивски различак је сегетални коров — расте само у усевима, на првом месту у озимим културама. Клија мање-више заједно са житарицама, а на европском континенту је посебно везан за раж. Веза ражи и њивског различка је настала тек након што се раж етаблирала као самостална култура у централној Европи почетком римског периода. Њивски различак је, додуше са извесном временском задршком, пратио пут ражи ка доминантној житарици средњовековне Европе (Bakels 2012).

За разлику од осталих корова различак, уколико је у мањим количинама присутан, не омета раст и развој житарицу домаћина (Pfeiffer 2016). Он задаје главобољу ратарима тек за време сетве. Енглески песник 17. века најбоље илуструје муке жетеоца са њивским различком: „Ти си тупео жетеочев срп и тако постао, / како за живота, тако и ван њега ратарев непријатељ“ (Абрахам Каули, О биљкама).

Нежни, плави цветови њивског различка које данас срећемо у природи неретко представљају бегунце из башта. Додуше, цветови гајених форми могу да буду љубичасти, ружичасти, или бели. Њивски различак расте уз путеве, напуштене оранице и пустаре. Цвета од јуна до августа, често заједно са другим семенским коровима, као што су кукољ (Agrostemma githago) и пољски прстенак (Anthemis arvensis). Кукољ је, као и различак, био један од омиљених цветова из усева које су некада људи користили за прављење цветних круна, венаца и гирланди (Quattrocchi 1999). Међутим, за разлику од њивског различка, a пре свега због отровног семена, кукољ није успео да се извуче из коровског миљеа и постане део украсног баштенског инвентара. Плави цветови различка задржавају своју живописну боју и кад се осуше, тако да су често били коришћени у аранжманима од сувог цвећа.

Њивски различак је вековима био употребљаван као бојадисер. Из његовог цвета се добија тамноплави пигмент. Овај пигмент је јестив, те је могао да се користи и као бојадисер хране, пре свега кондиторских и производа од шећера (Facciola 1990). Укус њивског различка се описује као веома деликатан. Ради се о слатко-пикантној мешавини која се добро слаже у салатама. Познато је да боја јела може да утиче на подизање апетита. Осим тога, она указује на укус који се може очекивати приликом конзумирања производа (Grujić et al. 2009). Цеђењем латица добија се веома добро мастило. Различак боји лан у плаво, али је боја непостојана (Grieve 1984).

Род различак је добио име у част митског бића кентаура Хирона, који је своје знање о лечењу биљкама пренео човечанству. Ова чињеница је омогућила различку да га вековима употребљавају травари. „Лековито својство“ различка било је повезивано са изузетно горким укусом који потиче од глокозида из подземних делова биљке (Bernhardt 2008). Данас се различак ретко користи у народној медицини.

Александар Медовић, виши кустос – археоботаничар

Литература:

  • Bakels, C. The early history of Cornflower (Centaurea cyanus L.) in the Netherlands. Acta Palaeobotanica 52 (2012): 25–31.
  • Bernhardt, P. Gods and Goddesses in the Garden: Greco-Roman Mythology and the Scientific Names of Plants. New Brunswick, New Jersey: Rutgers University Press, 2008.
  • Bonnett Stein, S. My weeds: A gardener's botany. New York : Harper & Row, 1988.
  • Carter, H. The Tomb of Tutankhamun Vol. II: Burial Chamber & Mummy. Big Byte Books, 2014.
  • Emerson, RW. The Complete Works of Ralph Waldo Emerson, with a Biographical Introduction and Notes by Edward Waldo Emerson. New York & Boston: Houghton, Mifflin, 1904; Bartleby.com, 2013. <www.bartleby.com/90/1130.html#3>. 19. 1. 2017.
  • Feemster Jashemski, W & Meyer FG. The Natural History of Pompeii. Cambridge: Cambridge University Press, 2002.
  • Facciola, S. Cornucopia: A Source Book of Edible Plants. Vista, California: Kampong Publications 1990
  • Florets.ru. Украинская сказка о Васильке. <http://www.florets.ru/tsvetochnye-skazki/vasilek.html> . 25. 1. 2017.
  • Grieve, М. A Modern Herbal. Middleburg: Penguin, 1984.
  • Grujić, R, O Božana, S Grujić. Upotreba prehrambenih boja u izradi prehrambenih proizvoda — koristi i rizici. Conference: Ecological Safety in Post-modern Environment, 26–27. June 2009, Banja Luka 1 (2009): 77–81.
  • Hofmeister, H & Garve, E. Lebensraum Acker. Berlin: Parey, 1998.
  • Kandeler, R and Ullrich, W R. Symbolism of plants: examples from European-Mediterranean culture presented with biology and history of art. September: Cornflower. Journal of Experimental Botany 60/12 (2009): 3297–3299.
  • Kroll, H & Reed, K. Feudvar III. Ausgrabungen und Forschungen in einer Mikroregion am Zusammenfluss von Donau und Theiß. Die Archäobotanik. Würzburger Studien zur Vor- und Frühgeschichtlichen Archäologie 1. Würzburg: Würzburg University Press, 2016.
  • Medović, A. Gamzigradski ratari: dva koraka napred, jedan korak nazad. Рад Музеја Војводине 50 (2008): 151–173.
  • Medović, A. „Arheoznanje – arheoimanje“: U poseti jednom sremačkom vikusu iz I ili II veka. Рад Музеја Војводине 52 (2010): 101–111.
  • Medović, A. Colouring Wildflowers of arable Land in the Vicinity of Fortress Koznik: New archaeobotanical Record from Medieval Serbia. Рад Музеја Војводине 58 (2016): 7–26.
  • The Metropolitan Museum of Art. Floral Collars from Tutankhamun's Embalming Cache. <http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/09.184.214-.216/> 20. 1. 2017.
  • Pfeiffer, Е E. Weeds and What They Tell Us. Edinburgh: Floris Books, 2016.
  • Quattrocchi, U. CRC World Dictionary of Plant Names: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton, Florida: CRC Press LLC, 1999.
  • Quattrocchi, U. CRC World Dictionary of Medicinal and Poisonous Plants: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton: CRC Press, 2016
  • Watts, DC. Dictionary of Plant Lore. Amsterdam: Elsevier/AP, 2007.