Археоботаничка башта Музеја Војводине: Пискавица

Пискавица (Trigonella foenum-graecum L.)

Остала народна имена: грчко семе, козји рог

Генерално, угљенисана семена пискавице се проналазе ретко на археолошким локалитетима. Иако су археоботанички налази у свету спорадични, верује се да је ова једногодишња махунарка узгајана већ почетком бронзаног доба у југоисточној Азији. Неугљенисана семена пискавице, заједно са плодовима коријандера, откривена су у једној корпи у Тутанкамоновој гробници у Египту. Код нас је до сада пронађено свега једно угљенисано зрно на археолошком локалитету Врањ код Хртковаца, у Срему. Потиче из 1. или 2. века нове ере и везује се за римски период.
Пискавица потиче из крајева око Медитерана. Свој латински назив, од речи foenum = сено и graecum = грчко, добила је због карактеристичног мириса који подсећа на медитеранско сено.
Семенке се користе као зачин. Имају јак, ароматичан, слатко-горак укус, попут испрженог шећера. У устима се дуго задржава горак осећај, као након конзумирања целера. Важан је састојак карија и супа. У Индији се вековима узгаја као лек, али и бојадисер за жуту боју. Међутим, у антици се грчко семе гаји као крмна биљка. Катон, римски државник и књижевник, је у свом делу о пољопривреди (De agri cultura) заједно са детелином, грахорицама, бобом и другим варивима убраја у крмне биљке. Налаз са Врања указује да се ова биљка и код нас користила као крмна биљка.
Биљка достиже висину од 30 до 40 цм. Има беле цветове. Цвета од априла до јуна. Махуна је дугачка 7–10 цм, шиљаста и повијена, те личи на сабљу или козји рог. Не бира земљиште. Жање се и млати зрело семе, а затим суши у танком слоју на тавану.
Пискавица је поново „у моди", пре свега због свог лековитог својства. Пискавица за повећање груди, Пискавица за јачање полне моћи мушкарца и сл. су само неки од наслова који се на интернету везују за ову биљку.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар