Археоботаничка башта Музеја Војводине: Мак (Papaver somniferum L.)

Мак је једна од најстаријих културних биљака. Гаји се већ неколико хиљада година као хранљива, лековита и индустријска биљка – уљарица. Међутим, мак не припада групи тзв. „осам примарних усева" које су доместификоване у области „Плодног полумесеца" на Блиском истоку. Претпоставља се да је мак приведен у културу у области западног Медитерана и одатле накнадно пренет у југоисточну Европу. Мак се у Војводини узгаја у великом стилу од бронзаног доба. А сви знамо и због чега:

„... место леба меса бела,
принцес крофне – вангла цела,
сувих шљива и кољива
и резанце с' маком
Е, кад се само сетим
ал' се некад добро јело, баш"

Ђорђе Балашевић, Ал' се некад добро јело

У Војводини се на њивама још увек може видети мак са љубичастим или плавичастим цветовима. Чауре узгајаног мака су крупне и садрже много семена. Он се пре свега користи за производњу војвођанских специјалитета – резанаца или штрудли са маком. Маково семе је веома хранљиво. Оно чак садржи више калорија него месо. Маково семе је веома ситно, бубрежастог облика и голубије боје. Има карактеристичну мрежу шестоугаоних окана коју граде набори семеног омотача. Семе садржи 45–55% уља, 20% беланчевина, слузи итд. Нема алкалоида – семе мака није отровно! Међутим, из чаура се добија опијум – на ваздуху згуснут и осушени млечни сок који цури из обрезаних зелених чаура опијумског мака.

Ја сам чула, жени ми се драги.
Буд се жени, злосретно му било,
Што и мене не зва на весеље,
Дивне бих му понијела даре:
...
Трећу киту мака бијелога,
да се смакне с овога свијета.
Народна песма

На основу ових стихова знамо да је наш народ одавно знао да је мак отрован и то да је мак са белим цветовима најотровнији. Од мака са белим цветовима се добија најјачи опијум, тј, опијум који има највише морфина. Све друге врсте мака дају слабији опијум.
Макове стабљике су некада били и сиротињски огрев у Војводини.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар