Археоботаничка башта Музеја Војводине: Љоскавац (Physalis alkekengi L.)

Ова вишегодишња зељаста биљка, висока око пола метра, још увек је веома распрострањена у Војводини, али се данас мало користи за исхрану. Плод је врло лепа лоптаста, сочна и сјајна бобица наранџастоцрвене боје, величине крупне трешње. Она је умотана у хартијасту, набреклу, мехурасту, црвенонаранџасту декоративну чашицу, која подсећа на кинески лампион, па чак и на малу паприку бабуру. Укусне бобице љоскавца су, као окрепљујућу посластицу, користили први ратари и сточари у Војводини.

Зреле, сочне бобице су слаткасте, али и киселкасто-горке. Нагорак укус свежих бобица се губи уколико се замрзну и отопе. Садрже много витамина Ц и шећера. Као освежавајуће воће се могу употребљавати пресне или припремљене на различите начине. Међутим, треба веома водити рачуна о томе да бобице не дођу у контакт са мехурастом чашицом, која је веома горка и отровна! Незрели плодови такође могу бити благо отровни. Дневно не би требало јести више од 30 бобица.

Љоскавац из лапидаријума Музеја Војводине води порекло од биљке пронађене у близини Турије – са Бељанске баре Google Maps.

(Александар Медовић, кустос – археоботаничар)