Археоботаничка башта Музејa Војводине: Лан (Linum usitatissimum L.)

Процветао лан. Имао је дивне плаве цветове, меке као лептирова крила, само још мало нежније од њих.
Али једног дана дођоше људи, пограбише лан за стабљику и ишчупаше га заједно с корењем; много је то болело. Ставише га у воду, њему се учини да тоне, а онда га држаху над ватром, као да ће га испећи. Страхота једна!
Али беше му све горе. Шта све нису с њим радили: и ломили га, и млатили, и мочили, и чешљали, скидали поздер из њега.
А онда стиже на преслицу: фр... фр...
И тако говораше чак и кад се нађе у ткачком разбоју, а потом се претвори у дивну трубу платна.

„Лан", Ханс Кристијан Андерсен (1849)

Лан спада у групу тзв. „осам примарних усева" који су приведени у културу још на самом почетку млађег каменог доба – неолита, пре око 10.000 година, у региону „Плодног полумесеца" на Блиском истоку. Овој групи усева припадају још три житарице (једнозрна пшеница, двозрна пшеница, јечам) и четири зрнасте махунарке (сочиво, грашак, наут, уров). У људској исхрани житарице су покривале највећи део потреба за угљеним хидратима, махунарке су биле извор биљних протеина, док су биљке уљарице, којима припада лан, пуне есенцијалних (за живот неопходних) незасићених масних киселина. Ова древна подела у ратарству се одржала до данашњих дана.
Лан је једногодишња зељаста биљка висока 50–80 цм. Стабљика је танка, ваљкаста; на горњем делу је мало разграната, а на врховима огранака има по један ситан, веома леп цвет. Плод је округласта чаура са десет семенки. Цвета од јуна до јула, а семе сазрева од августа до септембра.
Биљка лана има двоструку употребну вредност. Од његове стабљике се могу добити влакна за израду тканина и врпци, а од семена уље. Садржај уља у семену лана је од 30% до 40%. Најзначајнији састојак семена је слуз која се из целог семена ослобађа у присуству воде.
Лан је некада био најважнија текстилна биљка. Тканине израђене од лана су меке, сјајне и еластичне, али не тако еластичне као од оних израђених од памука или вуне. Ланене тканине су зато јаче од памучних и вунених.
Угљенисана семена лана су пронађена скоро на сваком археолошком локалитету у Војводини: у неолитским и бакарнодобним слојевима на Гомолави код Хртковаца, у неолитском Опову, у раногвозденодобним слојевима Градине на Босуту код Вашице итд. О континуитету употребе лана најбоље говоре налази са Петроварадинске стене; овде су пронађене семенке лана и у касносредњовековним слојевима.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар

Powered by