Археоботаничка башта Музеја Војводине: Купина оструга (Rubus caesius L.)

Купину – остругу (Rubus caesius L.) чини жбун чије танке гране пузе по земљи, или се пењу по другим биљкама. Листови оструге су нежнији и тањи него код обичне купине. Од обичне купине се разликују и по томе што су јој листови увек троделни, а на гранама има знатно мање слабих и кратких бодљи.

Оструга расте на влажним, запуштеним и необрађеним местима, поред река и на плавним подручјима. Често се налази и као коров на њивама. Један археоботанички налаз из околине Бачког Доброг Поља потврђује тезу да је ова врста била коров још у млађем гвозденом добу код келтских „Правојвођана“. Из једне корпе са просом су издвојене две угљенисане семенке оструге.

Оструга цвета од маја до августа, а плодови сазревају у августу и септембру. Цветови имају пет белих или бледоружичастих латица. За разлику од купине, плодови оструге имају знатно мање коштуница – бобица. Тај број варира од два до двадесет. Међутим, пепељкасте „бобице“ су много крупније од оних код купине, међусобно су слабо повезане и имају тамноплаву боју. Сирови плодови су богати витаминима – посебно витамином Ц. Због тога су нешто киселији, те мање укусни од осталих купина. Стога се рађе прерађују заједно са другим врстама купине. Од њих се прави сок, вино, мармелада, ликер, компот и сл.

Оструга из археоботаничке баште Музеја Војводине води порекло од биљке пронађене у близини Футога – рибњака: Google Maps.

(Александар Медовић, кустос – археоботаничар)