Археоботаничка башта Музеја Војводине: Једнозрна пшеница (Triticum monococcum L.)

Једнозрна пшеница (Triticum monococcum L.) спада, заједно са јечмом и двозрном пшеницом, међу најстарије житарице које су узгајане на Блиском истоку у млађем каменом добу, пре око 10.000 година. У лесном региону Војводине узгајају је становници првих ратарских насеља Старчевачке културе, пре око 8.000 година. За једнозрну пшеницу се може рећи да се на њој заснива људска цивилизација. Иако полако губи на значају већ у бронзаном добу, чак се и бележи њен нестанак са ораница у пределима под римском влашћу, ова врста пшенице игра значајну улогу у исхрани људи све до раног средњег века. Угљенисани остаци ове древне пшенице пронађени су на бројним археолошким истраживањима у Војводини: Старчево, Феудвар код Мошорина, Градина на Босуту, Петроварадинска тврђава, Гомолава код Хртковаца, Чуруг итд. Данас је потпуно ишчезла са наших ораница... Потпуно? Не! Једна парцела у дворишту Музеја Војводине се и даље одупире данашњој мекој пшеници.

Једнозрна пшеница је најфинија од свих врста житарица. Њене влати су најтање, а клас најмањи и најпљоснатији. Са обе стране класног вретена налази се само једно зрно (по томе је и добила име). Клас са дугим, танким осјем стоји усправно, чак и у пуној зрелости. За разлику од осталих стрних (правих) жита, која за време цветања имају зеленкасте до плавичасте тонове, њива са једнозрном пшеницом поприма златнобраон нијансе.

Ова врста пшенице чије зрно чврсто обавија плева, и након жетве, сродна је пшеници коју данас виђамо на нашим њивама. За разлику од ње, али и крупника (врста пшенице која се полако враћа у плодоред, пре свега, на газдинствима са органском производњом) једнозрна врста пшенице је диплоидна, односно поседује трипут мање хромозома од њих.

Једнозрна пшеница је изразито робусна врста. Добро подноси зиму. Узгајала се као озима врста. Сејала се у пролеће, само уколико су се остале житарице смрзле преко зиме. Пошто је бокорење (формирање бочних изданака) изразито изражено код ове врсте (15–20 стабљика могу да никну из једног зрна), сеје се не тако густо као данашње врсте.

Пре употребе у исхрани, потребно је да се одстрани зрно од плеве. Голо зрно може да се самеље или да се грубо истуца, тј. да се направи прекрупа. Брашно се користи за прављење хлеба и пецива, док се груба прекрупа користи за прављење каша. Зрно једнозрне пшенице садржи знатно више беланчевина од данашње пшенице. Ово је последица изузетно високог садржаја хлебног лепка (глутена). Ова особина долази до изражаја приликом мешења теста. Од жућкастог брашна се добија релативно таман хлеб.

Танка, жилава слама се, не тако давно, користила и за привезивање винове лозе, али и у плетарству за израду корпи. Осим тога, слама дужине нешто више од једног метра користила се и за покривање кровова.

(Александар Медовић, кустос, археоботаничар)

Фото: Милица Ђукић

Основни подаци пројекта:

  • Парцела: Лапидаријум Музеја Војводине
  • Величина парцеле: 1 м2
  • Датум сетве: 26. 10. 2011.
  • Број посејаних зрна (класића): 50
  • Број никлих биљака: 50
  • Ђубриво: органско (ћурећи измет + слама)
  • Прихрањивање: крај фебруара
  • Датум жетве: 12.07.2012.
  • Број биљака приликом жетве: 47
  • Просечан број стабљика са класом по биљци: 11
  • Број класова по м2: 526
  • Просечан број класића у класу: 27,13
  • Проценат класића са развијеним зрном: 78,57
  • Просечан број зрна у класу: 21,32
  • Број зрна по м2: 11213,62
  • Маса 1000 зрна у г: 24,5
  • Принос у кг по м2: 0,274
  • Принос у т по ха: 2,74

> Резултати испитивања узорка земљишта

Агрометеоролшке прилике за месец:
Извор: Републички хидрометеоролшки завод Србије