Археоботаничка башта у Музеју Војводине: Боб (Vicia faba L.)

Сви знају за изреку: „Не вреди ни пишлива боба". Међутим, многи не знају да ова изрека заправо гласи: „Не вреди ни шупља боба". Наиме, није боб бескористан, већ онај којег је изјео жижак.
Боб је једногодишња зељаста биљка висока 60–140 цм. Биљка је веома отпорна и добро подноси хладноћу. Боб којег смо посејали у нашој башти у августу 2013, као зеленишно ђубриво, успео је да, без већих проблема, преброди зиму 2013/2014. Додуше, зима је била блага, толико да је боб цветао све до јануара 2014. Боб има лептирасти беле и миришљаве цветове. Иначе, углавном се сеје у марту. Боб који је посејан у рано пролеће сазрева после 15 недеља.
Садржај протеина у семену боба је много већи него што је то случај са грашком и сочивом. То је чини веома значајном и драгоценом гајеном махунарком.
Семе боба се користи пре свега за припремање каша и варива. Уколико се самеље, боб може да служи и као додатак брашну за прављење хлеба.
Најстарији налази боба су пронађени пре 9.000 година у Израелу. Нешто млађи налази ове културе су пронађени у Грчкој и Шпанији. У средњој Европи почео је да се узгаја тек у бронзаном добу (од 2000. до 950. г. пре н. е.), а у великом стилу тек крајем бронзаног доба. У Војводини су пронађени остаци угљенисаних семена на археолошким локалитетима Феудвар код Мошорина, Градина на Босуту код Вашице, Гомолава код Хртковаца, Петроварадинска стена у Новом Саду.
Боб је у средњој Европи задржао статус значајне зрнене махунарке све до 17/18. века нове ере. Са наших поља га је потиснуо пасуљ који је у Европу дошао са открићем Америке. Ово се десило упркос чињеници да зрно боба у себи садржи више протеина и да је, укупно гледано, много хранљивији него пасуљ.

Кувани боб на келтски начин

Састојци:

  • • 50 г јечма
  • • 50 г проса
  • • 250 г боба
  • • 100 г димљене сланине
  • • 250 г свињског трбуха
  • • 5 г тимијана (сувог)
  • • 0,5 л бујон од јунећег меса
  • • 0,4-0,5 л воде
  • • 25 мл јабуковог сирћета

У кипећи бујон додати свињетину исецкану на коцке и оставити да се кува на тихој ватри у затвореној посуди око сат времена. Потом, претходно добро испрано просо, јечам, комаде сланине, тимијан и јабуково сирће додати, уз стално мешање, и прелити водом. У отвореном лонцу, кувати на средњој ватри, око пола сата. По потреби долити још воде. На крају додати боб, који треба да буде „ал денте".

Пријатно.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар

Powered by